Писмо Лазара Томановића Светозару Милетићу

Писмо које је Лазар Томановић упутио из Котора 16. априла 1876. године Светозару Милетићу у Нови Сад

                                                           У Котору, 16. априла 1876

Велецијењени Господине!

Ваша примједба у 51. бр. Заставе на чланак који сте примили из Далмације, побуђује ме да Вам управим овај листић, увјерен да Вам неће бити жао чути и моје мњење, који пратим од десет година развитак радње појединих странака и личности на овијем странама, што би Вам могло служити да се боље оризонтирате судећи о нашијем стварма.

Ал’ најприје имам Вам изјавити, да боље судите о мојим назорима, да се ја до сада нимало нијесам бавио о далматинскијем стварма, да не стојим с никаквом странком нити с каквом личности у никаквој свези, те се налазим удаљен од свијех једнако и тако могу беспристрасније и објективније моје мњење изрећи.

Ви велите да је Клајић а не Павлиновић вођа Народне странке, а ја мислим као [и] писац поменутог чланка обрнуто. Сву снагу Народне странке сачињавају попови католички, а ови су безувјетни и слијепи извршиоци воље Павлиновићеве. То би Вам казао и сам Клајић. То су давно увиђели независниј[и] и млађи људи Народне странке, те се покушавало прије четири године отрести се поповштине. На ту сврху чињене су представке Н.[ародном] листу са свију страна, и ми ђаци из Граца, да се уклоне попови из редакције Н.[ародног] листа. На те силне представке скупио се Одбор управљајући Н.[ародног] л.[иста] и сазвао све акционаре истог листа. Али, кад су се сакупили, виђело се да је Н.[ародни] л.[ист] у рукама Павлиновићевијем јер је већину акција он присвојио – откуд му новац не зна се. Тако су се попови демонски смијали овијем „револуционарима“ и данас је орган, који управља јавнијем мњењем у поповскијем рукама. Да је слободнији елеменат имао снаге, он ћаше други орган основати, али кад отпану попови онда ко остаје у Народној странци? С тога се морало ћутати и оставити да ствари стоје како су биле, само што се Н.[ародни] лист према Србима мало умјерио ал’ и то од страха према њему ружно расположени, јер вјерујте да Кнежевић има заслуга за српство у Далмацији, и да није ни ђаво црн онако како га описују.

Ако вам је пак чланак послао адвокат Димитровић из Шибеника, и њега познајем као честита Србина и он не стоји у никаквој свези са Љубишом, паче га као и Ви осуђује.

Али ако оћемо ми Срби окупљати се у обрану српства на Приморју, гријешили бисте кад бисте држали, да ми устајемо у обрану Љубише или Кнежевића. Они су обадва изиграли своју ролу на Приморју – лијепо сте  Ви рекли за Љубишу, да је исцијеђени лимун, то је исто Кнежевић – с тога их се ми не можемо бојати, они су у нашијем рукама и ја мислим да бисмо погријешили кад не бисмо радили да нам они озлојеђени на „народну“ странку помогну у овој опасности која српству од исте странке пријети.

Ви бисте хтјели да овамо Срби заступници припадају странки Народној као у Хрвацкој, али се усуђујем обратити Вашу позорност на шљедеће: Далмација није за српство то што и Хрвацка, Далмација је приморје Босне и Ерцеговине, а мени се чини да би доста важило за сваки случај кад би се у њој и српског елемента налазило.

С овога гледишта ја сам вазда радио и радићу а овако мисле и сви млађи Срби, и надам се да ћете нас и Ви потпомагати.

Докле се не доврши пак ослобођење Ерцеговине и Босне намјеравамо ограничити наш рад на настојање да наши заступници продру при предстојећијем изборима на покрајински Сабор. Бар ћете нас у томе потпомагати.

При свршетку молим Вас да ми не замјерите што сам си толико слободе узео, него да то припишете неограниченој оданости

Вашег најпонизнијег

Др Л. Томановића

П.п. Адресу, коју ћете овом поштом примити, потписали су сви одличнији Срби особито из Которске и Ерцегновске опћине да ниједан није изостао. Само нијесмо имали времена из Будве који потпис добити.

Мато Мрша професор,  
Ђорђе Војиновић начелник ерцегновски,
Лесо Павковић капетан поморски, 
Јевто Гојковић трг.[овац], 
Михаил Русовић кап.[етан] помор.[ски], 
Милан Јовановић др медицине, 
Лука Павковић трг.[овац], 
Спиро Гојковић трг.[овац], 
Антоније Јанковић кап. [етан] пом.[орски], 
Христифор Лумбардић протопоп, 
Душан Лумбардић учитељ, 
Pietro Calugerovich (Калуђеровић) кап.[етан] пом.[орски], 
Јово Накићеновић,
Лазар Лазаревић кап.[етан] пом.[орски], 
Јово Вукасовић кап.[етан] пом.[орски],
Лазар Ђ. Јовановић посједник, 
Владимир Цвјетковић кап.[етан] пом.[орски], 
Јово Лазаревић парох мокрински, 
Поп Крсто Ђукић, 
Никола Поповић трг.[овац], 
Томо Липовац кап.[етан] пом. [орски], 
Поп Митар Зец, 
Спиро Бјеладиновић начелник которски, 
Ђуро Вучетић начелник грбаљски,
Петар Рамадановић присједник опћине Новске, 
Никола Стефановић прис.[једник] опћине Которске, 
Стефан Бјеладиновић пресједник тутор.[ски] парохије Котор.[ске], 
Ђорђе Срдић, 
Лазар Бербер трг.[овац], 
Др Л. А. Томановић, 
Јово Томовић присј.[едник] 
Горан М. Максимовић опћ.[ине] Котор.[ске], 
Спиридон Квеквић трг.[овац], 
Стеван Радиво[је] вић трг.[овац], 
Илија Рамадановић, 
Петар Јакшић агент Лојдов, 
Шпиро Огњеновић трг.[овац], 
Прото Константин Јовановић, 
Глиго Сушић посједник, 
Вук Поповић катихета гимназијални у миру, 
Шпиро Јововић трг.[овац], 
Шпиро Андрин Милић трг.[овац], 
Протопоп Гаврил Руцовић, 
Шпиро Петровић трг.[овац], 
Петар Петровић Његушић трг.[овац], 
Иво Јовановић трг.[овац], 
Саво Мариновић трг.[овац], 
Никола Кирјак учитељ, 
Георгије Томановић кап.[етан] пом.[орски], 
Филип Томановић кап.[етан] пом.[орски], 
Ђорђе Бабић учитељ, 
Иво Петровић златар, 
Мићо Суботић трг.[овац], 
Симо Матавуљ учитељ, 
Богдан Вицковић трг.[овац], 
Поп Нико Цвјетковић, 
Петар Мартиновић проф.[есор], 
Ђорђе Жуткић трг.[овац], 
Лазар Т. Јовановић, 
Лесо Суботић.

Рукописно одељење Матице српске  30529.