Приопћио: Иво Митровић - Паштровски пасош (путни лист)

Паштровски пасош (путни лист)

Oпћина Паштровска, уживајући некада неограничену аутономију, имала је право и на издавање путих листова, што доказује путни лист, нађен у кући насљедника Рада Б. Митровића у Св. Стефану. Пасош је написан старом ћирилицом, а има и талијански превод. – Написан је на дебелој хартији, дугој 45, а широкој 30 центиметара.

Садржај је његов:

„Ми суће войводе и властели кой испунамо Банакь и скупщину от величанске комунитади Пащровићах.

Свакому и кому драго ово наше писмо уздоће чинимо чисту и истиниту віеру и cieдoчимо како племенити господинь Бошко синь покоинога Никца Митровића од наше комунитади іесть чисти и истинити нашь брать и властелинь од збора, од старинске Витешке и госпоцке куће и племена Еуторовићах данас прозвата Митровићах іедне од дванаесть кое испуні у нашу комунитадь кой ужива све власти и части и племенима бревелећа допущана нама од много славниex цесарах, папе римскога краљевах и у найпослех преведрога дужда млетачкога подь криломь и обраномь кога у данась уживамо слободни од сваке ангарйе и дацйах по свему свіему и земли преведра владанia како изговараю наши и потврђени бревелећи. Зато допущаемо ово чисто писмо племенитому господину Бошку младићу од двадесеть и осамь годинах струка средњега за косах црнйех избрану свакйех части юначкиех и добріех и пощеня іедноликошћу неговйех стариех кой у свако доба нйесу се щећели како хитриномь пролйевали њихову кервь за обрану штата принципова и нихово пощеніе, како и исти господинь Бошко нйесе щедио ними се щеди него у све и по све изврсань како негови стари. Препоручујемо га дакле свакой Високой преузвишеной и Пресветлой Власти да ћeгoће би се приказа и сутеко буде за истога примлень и загрлень како избрани и меритни витезь од старине и за већу віеру печать свaтaro Марка нама по бревелећу допущань прилагамо“.

Допущана изь Паштровићах фортеце сватаго Стефана на 20 Маћа 1784.

М. П.  Канчалйе Лукша Никчев по заповйеди Г-де Сућа и свега Банка.

Приопћио: Иво Митровић, учитель

“Бока” велики илустровани календар 1910.

A. Томић-Арменко - Паштровске одлуке из 1848 г.

Паштровске одлуке из 1848 г.

У име Христа Амин на 21/9 Јуна 1848 (осме)

Будући да од неколико времена пробудила су се међу нама нека домаћа зла која могу довести нове невидоме несреће између браће, будући да неки људи мисле да по новому управљенију та зла неће бити педепсана, будући да по Уставу нашега царства сваки је човек дужан од своје стране све могуће чинити да се та зла уталоже, и будући унајпосље да по погодби учињеној даном 13/1 овога мјесеца у Прчању свако је обштество дужно укинути и претећи такве несреће и зла дољеназначени дванаест (12) образа именовани од народа скупише се данас у Будву и помињући име Божије од којer произлази сваки прави суд утврдише и међу собом осудише:

У прву - Да сваки злочинац који би зло учинио од којемy

драго врсти мора се у рок од 24 уре приказати у царски суд.

У другу - Ако би се који злочинац утано, побјегао, или оружао да се тобож суду скрије осудисмо следујућe пeдeпce које се на то само осклањају за принудит злочинце да суду цареву не одбјегну и које педепсе не умањавају осуде цареве.

Те педепсе су следујуће:

1.     За убивалца на сто талијерах глобе од његова дијела ако досегне, олити колко допре.

2.   За различне ране глобе талијерах педесет.

3.   За горетину и сјекотину глобе талијерах сто.

4.   За лупештину од највеће до вола талијерах двадесет и пет, за друге помање лупештине глоба по згодома.

5.    За насилије или лупештине развалине или разне дерачине глобе талијерах двадесет.

6.   За оне који је незаконито ођетиње дјевојке, удовице и жене којима су мужеви у туђој земљи талијерах четрдесет.

7.    За сва друга преступленија по згодама глоба.

У трећу - Да свака обћина може по себе ова помања преступленија без помоћи дpyгијех обћина педепсати, ако

кадера буде.

У четврту под реченима глобама остају сви они који би дали утајити учињено зло, који би дали дочекниште злочинцима тако што и они који би проузроковали зло или на освету кога побунили.

У пету - именоваше се народне страже и уцјенитељи који ће извршевати ове службе.

У шесту - осудише да ове глобе не тичу оне обичне наплате

које по куштуму злочинац има платити оному који зло је

пропатио.

У седму - а сваки који је кому зло дужан има по старинскому обичају мир тражити.

У осму - да најпослије ова сетенца иматиће јакост од састанка о томе, а именовани образи биће на промјену сваке по године ако се околовштине не промијене.

Остаје на душу образ и поштење овијех људи права јако и непоколебимо извршеније овије одлука данас потврђениje.

             Јово Вуков Перазић

             Лука Греговић

† крст Рада Бошкова Митровића

†           Бело Калађypђeвић

† крст Стијепа Никова Дивановића

              Јово Миџор

† крст Илије Кажанегре

† крст Стијепа Вукова Суђића

† крст Ђура Илина Љубише

† крст Станише Бечићa

             Саво Лукин Срзентић

             Вучин Медин.

Препис ове одлуке налази се код г. Дара В. Миџора, посједника у Буљарици.

А. Томић

“Глас Боке” бр. 325 

A. Томић-Арменко - Паштровски Суд у XVIII вијеку

Паштровски Суд у XVIII вијеку

Ва има Христа Амин на 28 априла 1795 у Паштровиће на ријеку Режевићах на обично мјесто от правде.

Сједећи ми четири суђе и војводе и властели банак испуњеши, суђе по имену Нико Ђуров, Нико Иванов, Стијепо Ћуда, Нико Павловић, изљеже пред нама и судом нашим Лукша Андрије Илина Н. који се пожали на живи глас и рече:

“Господо суђe и остала господо от банка, ево от неколико бременa yљeглa је мутња између мене и моје чељади и за та узрок отмакнуо сам се от њих, него ве питам: јесам ли законити син Андрије Илина?  Молим ве, господо суђе и поштена банкадо, домислите се како најбоље можете познат да буде начин мене и мојој ђеци”.

Јесмо ми суђе с нашием банком чули покорне истанце и његов разлог, призивајући име Боже из којега излази прави суд: у прву судисмо и одлучисмо двема кћерима Лукшe Aндрина да им се извади из комуна свега от добарах за њих пpћијy цекинах осамдесет и да буду сигуране добрима до њих удадбе. У другу судисмо остала добра да речени Лукша има раздијелит сином Милом све по на поли, а јест по правици да се позна старешинством Лукша како отац на сина; ма јесмо разабрали да је прода неколико добарах от потребе његове и зато их изједначисмо и тако судом познасмо разабранијема за уклонит сваку скандалу што би могло следит унапријед и по сетенци учинисмо и булом госпоцком буласмо по Закону нашему и за карати адет који је.

Ја Лука Кажанегра бих сједок и подпишујем на име Јанка Никчева Калађурђевића војводе зборскога бих мољен за не умијући писат.

М.П.

Стијепо Ћуда з договором колегах и банка.

На полеђини пресуде стоји:

Ја Станко Љубиша куфермах горње писмо властелин.

Ја Митар властелин од банка.

А. Томић


“Глас Боке” бр. 339 

A. Томић-Арменко - Паштровско писмо из XVIII в.

Паштровско писмо из XVIII в.

Пресвијетла господо капетани и старешине от Брача

М. П

Будући ми Паштровићи и ви Брачани вазде у добро и у љубав живили како права ђеца једнoгa Oцa, нe дали ми вама ниједнога окажијуна от зла, а ваши људи учинише нашијема под наше куће велико зло от главах и от имаћа.

Ми смо мислили да се ви прави нећете ставити у то зло.

Чекали смо досада и от вас коју беседу, не виђесмо ништа.

Сада ми призвасмо на наш збор капетана Андрију Нобила којему је зло учињено и молисмо га да праве не тражи. Он како добар кршћанин даје нама ријеч от поштења да ће се с правијема умирит. Сада ако ви љубите ви се ш њим станите пак се умирите нека прави с миром пролазе.

За то шиљемо тамо Ђура Андрина Режевића да с вама на уста збори из наше беседе а што гођ ш њим зборите и углавите све ће от Нобилах тако бит и чекаћемо по Ђуру от вас одговор.

Из фортице Светога Сћепана из Паштровићах

10 маја 1781

Ваши пријатељи суђе и старешине от комунитади Паштровићах.

А. Томић

“Глас Боке” бр. 328