Паштровски Суд у XVIII вијеку
Ва има Христа Амин на 28 априла 1795 у Паштровиће на ријеку Режевићах на обично мјесто от правде.
Сједећи ми четири суђе и војводе и властели банак испуњеши, суђе по имену
Нико Ђуров, Нико Иванов, Стијепо Ћуда, Нико Павловић, изљеже пред нама и судом
нашим Лукша Андрије Илина Н. који се пожали на живи глас и рече:
“Господо суђe и остала господо от банка, ево от неколико бременa yљeглa је
мутња између мене и моје чељади и за та узрок отмакнуо сам се от њих, него ве
питам: јесам ли законити син Андрије Илина?
Молим ве, господо суђе и поштена банкадо, домислите се како најбоље можете
познат да буде начин мене и мојој ђеци”.
Јесмо ми суђе с нашием банком чули покорне истанце и његов разлог,
призивајући име Боже из којега излази прави суд: у прву судисмо и одлучисмо двема кћерима Лукшe Aндрина да им се извади из комуна свега от добарах за њих пpћијy цекинах осамдесет и да буду сигуране добрима до њих
удадбе. У другу судисмо остала добра да речени Лукша има раздијелит сином Милом
све по на поли, а јест по правици да се позна старешинством Лукша како
отац на сина; ма јесмо разабрали да је прода неколико добарах от потребе
његове и зато их изједначисмо и тако судом познасмо разабранијема за уклонит
сваку скандалу што би могло следит унапријед и по сетенци учинисмо и булом
госпоцком буласмо по Закону нашему и за карати адет који је.
Ја Лука Кажанегра бих сједок и подпишујем на име Јанка Никчева Калађурђевића
војводе зборскога бих мољен за не умијући писат.
М.П.
Стијепо Ћуда з договором колегах и банка.
На полеђини пресуде стоји:
Ја Станко Љубиша куфермах горње писмо властелин.
Ја Митар властелин од банка.
“Глас Боке” бр. 339
Нема коментара:
Постави коментар