Једна исправка
Поводом књиге поч.
војв. Гавра Вуковића О рату 1876. год. која је прошле године штампана на
Цетињу, г. сердар Нико Шкрњов Кусовац написао је једно писмо једном пријатељу и
сараднику Записа. Пошто је писмо, и по исправци коју садржи и, нарочито,
по живописности стила којим је писано, врло занимљиво, то га делом доносимо
овде:
Драги госп. професоре
Мило,
Христос Васкресе!
1.) Потписатоме је много за чудо, као што сваки
дан читате и пребачате књиге и штампајете, како не виђесте ђе војвода Гавро
Вуковић опишује бојеве и ратовања црногорска са Турском као да је он сам с
тијем командова. А он да је знава све како је било не би писа да је Господар
1876 год. посла из Загарча баталијон његушки и цеклински, ного баталијон
љуботињски. Да ли нијеси ти пита и чуја, професоре, ђе је погинујо Саво Вукалов
Петровић из Грађана на Грахово 1876 год. у суботу ујутро по Ивањудне, вашему
крсноме имену; а да није Саво поша тамо с Цеклињанима, ного с Љуботињанима.
Одмах да кажеш да се ово исправи у идући мјесец и стави мјесто Цеклина
Љуботињски баталијон и да смо ми у тај бој изгубили 35 мртвија и рањенија
Љуботињана, Грађана и Добрљана. Оно своје треба чувати, а не да ви све носе и
своје и ваше.
2.) .... Би ви Пљешивци
казали како је то било у Граховац. Треба да знате и чувате, од кад је свети
Петар благословио Љуботињане кад су једно јутро врнули велико хампо цеклинско с
Пријевора да не пале Добрско село, па је река свети: „Богу се молим да оружје
љуботињско вазда свијетло буде”; и тако је и било: да не јошт никад нико не
претече ђе су бојеви. Па ово треба чуват, ере што се прећути то онако остане.
А Цеклин се има чим
другијем дичити као иједан црногорски баталијон; ма је ово на Граховац наше, и
као најљепши бој за нас. Ако је жив Лале Вукотић он би ви каза, ере се је тај
дан, идући од Цетиња овамо, био бој под Шкуљевац и Лале пође међу њима ђе су
били код Шкрња¹ Грађани сви, Прекорничани, Вигњевићи у колибе пјешивачке оклен
су Пјешивци дигли. Турци уфатили пола колиба, а Шкрњо пола, и тако се бој бијо
до уре ноћи. Због тога боја па до по Митравудне нама је дава Војвода Петар
Вукотић сваке неђеље дана по два пут свакојему војнику по 2 цванцике, а Шкрњу
свако јутро по овна; па изијо га или не изијо, њему бљеше ован свако јутро.
Лале је и Господару каза под бријест кад га је пита: „Како је тамо, Лале?”, а
он је река: „Господару, вазда сам се чудио што онако фалите Љуботињане, а сад
не чудим се и више да им говорите, ере је право; то су људи који су сваку
пофалу заслужили”. –
Читао си негђе ово Гаврово писање; одмах молим ово
да исправите у Записе, ере је Гаврово име свуђ у Записе, па му
стави ову поправку за баталијоне. Ако ти не можеш ово поправити, јави коме ћу
се ја обрнути.
Твој Нико Шкрњов.
¹ Сердар Шкрњо Кусовац
Нема коментара:
Постави коментар