среда, 3. јануар 2018.

70. писмо



70. писмо

Душо моја мила!

Тако ти праведног Бога смилуј се на ме и немој ме више тирански мучити. Тако ми Бога не могу више овако. – Много бих сретнији био да данас никаквог писма нијесам примијо од тебе, него што примих оно писмо, тако хладно и обично.

Душо моја жива жељо буди милостива и великодушна пак се смилуј. Опрости ми ако сам те увриједијо. Грехота ли је да тако немилосрдно поступаш с’ онијем који је на твоју ријеч и жељу оставио оца, дужност, Црногорце, војску и све само да тебе задовољим. Та ти се шалиш. 
Ја Анку из срца љубим као сестру јер је она неописано добра за ме, а ја никог не љубим као тебе. Најпослије зашто да ти о овоме говорим, кад сама знаш како те љубим али ти све то говориш само да ме једиш.

Душо смилуј се тако ти правога Бога. –
Грлим ти златне руке


Твој Мирко

“Звоно” од 12 октобра 1910.










Нема коментара:

Постави коментар